Napomena pred čitanje: (Ovaj tekst predstavlja preuređeni razgovor između Jevreja i hrišćanke po pitanju postojanja dobra u čoveku. Radi lakšeg razumevanja, u uvodu sam dao kraći opis dvaju pozicija koje zastupaju učesnici razgovora. Nadalje, sve u italiku su reči hrišćanke).
Tek tada sam razumela šta taj zaključak zaista znači – da u nama dobra nema...
Ovakvi i slični komentari, mogu se često čuti od pojedinih hrišćanskih grupacija koje zastupaju učenja o prvobitnom grehu i Total Depravity (totalna izopačenost). O čemu je reč?
U najkraćim crtama, radi se o doktrini koja tvrdi da je posle Adamovog “pada u greh”, čovek postao potpuno nesposoban da se odupre grehu i da čini dobro. Stoga, čovek je nemoćan i ne postoji šansa da bude pravedan i da ide stazom poslušnosti svojom slobodnom voljom.
Nadalje, hrišćani rezonuju, kako smo svi rođeni sa neukrotivom željom da grešimo, čovek ne može ni na koji način da zasluži svoje spasenje. Jednom rečju, čovek je potpuno izopačen, i nema istinsku slobodnu volju. Jedini način da se spase je verom u Mesiju.
I dok se i judaizam i hrišćanstvo slažu da je čovek sklon ka činjenju zla, dotle judaizam ne smatra da je čovek rob greha. Valjalo bi obratiti pažnju da za hrišćanstvo, činjenica da Tanah govori o tome da je moguće biti pravedan, da je moguće držati Toru i biti ugodan Bogu, predstavlja veliki problem, jer onda Isusova smrt nema nikakvu ulogu. (Tanah upravo to i uči. Videti ovaj tekst https://www.facebook.com/notes/nikola-yirmiyahu-roe/ko-je-mesija-na-osnovu-tanaha-da-li-se-u-psalmima-nalaze-proročanstva-o-isusu/871162592895433, gde se detaljno obrazlaže razlika između koncepta mesije u Tanahu i hrišćanskoj Bibliji.)
Ideja o prvobitnom grehu (Original sin) potiče od Avgustina, ali su je kasnije preuzele neke protestantske grupe.
U judaizmu, a samim tim, i u Tanahu (tzv “Starom Zavetu”) ovakva učenja ne pronalazimo. Međutim, pristalice doktrine o Total Depravity tvrde da je Tanah prepun stihova koji dokazuju da smo nepoporavljivo izopačeni. Koliko ima istine u toj tvrdnji?
Total depravity u Tanahu?
Jedno od osnovnih pravila tumačenja, kako Biblije, tako i bilo koje druge knjige, a koje je logično i razumno, jeste da se ne sme sletati u sred stiha i izvoditi zaključak na osnovu izolovanih rečenica, već da je neophodno poštovati kontekst datog odeljka. U analizi argumenta koje prilažu hrišćani, primetićemo da je tačna stara rabinska izreka: „odgovori na prigovore nejevreja (u ovom slučaju hrišćana)obično se kriju u blizini". Upravo to je ovde i slučaj – gotovo u svim stihovima koji se koriste da dokažu Total Depravity u Tanahu, hrišćani se brutalno oglušavaju o kontekst.
Naše oči i srce nas navode da budemo neverni Bogu, a ako u nama bez Boga ima dobra, onda bi naše srce trebalo da nas ka Bogu vodi, a ne od Njega.
Ni na trenutak nisi stala i razmislila o tome da li možda i ja imam konzistentan stav o ovom pitanju, stav koji je utemeljen na Tanahu. Jer da jesi, znala bi da zastupam ono šta prorok Jeremija kaže: ,,Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti od njega?”
Jedna od tehnika koje se koriste u raspravama je da sagovorniku staviš u usta nešto što on nije rekao, dokažeš da to nije tačno i onda ispada da si ti u pravu, a druga strana ne (tzv. straw man)
Druga tehnika je dokazivanje nečega što je slično tezi, ali nije sama teza. Na taj način, stiče se utisak da je strana koja to čini u pravu.
Uporedi - da u nama dobra nema – ono što sam doveo u pitanje…… sa ako u nama bez Boga ima dobra, gde se očigledno slažem sa tvojim razmišljanjima.
Svako dobro u nama je od Boga i to je ono što Tanah jasno uči. Stvar je više nego prosta. U svakom od nas, tokom celog života, postoji dobro i zlo. Mi konstantno vršimo izbor – da li ćemo odabrati put zapovesti, ili ćemo ići za zlom. Da li iza tog zla stoji hasatan, anđeo kog Bog šalje, ili nas samo naše srce vuče za zlom, od sekundarne je važnosti.
Dakle, u nama ima dobra, čak i u najvećim ludacima postoji tračak dobra (možda postoje i ljudi koji pređu neku granicu i postanu nesposobni za bilo kakvo dobro), jer je Bog tu uz nas, čeka nas, prati nas, savetuje nas da činimo dobro. Druga je stvar što se mi oglušavamo o glas zapovesti i biramo zlo, jer nam Bog dopušta. Znam, sve ti je ovo čudno, jer situaciju posmatraš kroz filter NZ-a, učenja o Satani i sl. No, to ne menja činjenicu da je koncept dobra i zla u Tanahu vrlo jednostavan.
Posmatraj to ovako. Zamisli jednu kuću od drveta, koja ima termite. Kad tad, kuća će se srušiti, ali to ne znači da je naša kuća bila ruševina od početka. Činjenica je da će se vrlo brzo srušiti,ali isto tako mi možemo poučeni iskustvom da budemo oprezni i ne dozvolimo da nam u kuću ponovo uđu termiti.
Da pređemo na konkretne stihove.
Isaija 48:8 - Nitisi čuo ni znao, i pre ti se uši ne otvoriše, jer znadoh da ćeš činiti neveru, i da se zoveš prestupnik od utrobe materine. (*Ako je čovek po prirodi dobar, kako je ovo moguće?)
Primer sletanja u odeljak, uzimanja onog šta ti odgovara, bez obaziranja na kontekst, je zaključak na osnovu ovog stiha. O čemu se govori u ovom poglavlju? O licemerju Izraela, koji se zaklinje Božijim imenom, a tvori nepravdu. Opet vidimo da se Bog obraća Izraelu kao jednini, kome je data posebna uloga, ali su njihova srca postala tvrda. Ovde se ne govori o univerzalnom stanju čoveka koji se tek rodi! Tema ovog odeljka uopšte nije grešnost individude, već nacije Izrael. Značenje ovog stiha je da je Izrael stalno pravio probleme, još od svog začeća, od Avrama pa nadalje.
Pogledaj recimo Jov 31:18 – „I od kako sam izašao iz utrobe majčine udovicama sam pomagao“. Da li ovaj stih govori da je ljudska priroda u stvari dobra? Sam ovaj stih je dovoljan da obori tvrdnje koje izvlačiš iz ovihstihova, ali, osvnrnuću se nasve stihove koje si iznela.
Kao što smo već rekli, ova doktrina je jako važna za NZ i Crkvu. Ako čovek može verom i držanjem zapovesti da bude spašen,gde je tu vera u Mesiju? Naravno, sa aspekta Tanaha, odgovor na ovo pitanje je jednostavan (Jezekilj 18)
Pogledaj, recimo, šta Pavle radi u Rim 10:8. Citira 5. Moj 30:14, ali ne do kraja, jer izbacuje jedan važan deo.
5. Moj 30:14- Nego ti je vrlo blizu ova riječ, u ustima tvojima i u srcu tvojem,da bi je tvorio.
Rim 10:8 - Ali šta govori pismo? Blizu ti je riječ u ustima tvojima i u srcu tvojemu, to jest riječ vjere koju propovjedamo.
Pavle namerno izostavlja suštinski važan deo ovog stiha da bi kod neznabožačkih čitalaca stvorio utisak da ono što on priča i tvrdi ima uporište u Tanahu. Kako očekuješ da neki Jevrejin prihvati NZ kad vidi kako se njegovi pisci ophode prema Tanahu? Jasno je da ovo može da prođe samo kod onih ne provere na šta se Pavle i ostali pozivaju.
Ovo je isto kao da pokušaš da na osnovu Psl 14:1 – „Nema Boga“ praviš neka učenja i izvlačiš zaključke, bez da citiranja celog stiha.
Isaija 40:6-8 - Glas govori: Viči. I reče: Šta da vičem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Suši se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našeg ostaje doveka.
Tačno, u odnosu na Boga smo ništa.
Isaija 64:7 - Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje, da ustane da se Tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopiosi nas bezakonjem našim.
Stvarno ne razumem šta pokušavaš dokazati ovim stihom. Iz aviona se vidi da je ovaj stih, kao i ceo odeljak, izraz pokajanja i poniženja pred Bogom, Ocem i Grnčarom. U stihu pre toga se kaže da smo „postali kao nečisti“ (znači nisu bili nečisti pre toga)
Jeremija 2:22 - Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet će se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod. (*Mi ne možemo sebe da operemo, šta god da uradimo.)
Opet ista priča – seciranje stihova i to je očigledno hroničan problem. Ako pročitaš ovo celo poglavlje, videćeš da Bog pita Izrael zašto je tako tvrdovrat i poredi ga sa mladom devojkom, kojoj je džabe da se spolja licka i macka, kad je iznutra prljava.
Jeremija 22:21 - Govorih ti u sreći tvojoj, a ti reče: Neću da slušam; to je put tvoj od detinjstva tvog da ne slušaš glas moj.
Na osnovu ovih stvari vidim da si negde pokupila stihove, da ih nisi sama pronalazila, jer bi XXX koju poznajem dobro pročitala prethodne stihove (od 11 pa nadalje) i znala na koga se odnosi ovaj stih i znala bi da se ovde Bog preko proroka obraća konkretnoj osobi.
Psalmi:
14:1-3 (*može i ceo psalam, kao i 53:1-3) - Reče bezumnik u srcu svom: „Nema Gospoda“. Nevaljali su, gadna su dela njihova; nema nikoga da dobro tvori. Gospod pogleda s neba na sinove čovečije, da vidi ima li koji razuman, traži li koji Boga. Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.
Opet se iz aviona vidi da se odnosi na konkretnu generaciju, na grupu ljudi koja je zla, na grupu bezumnika (sinove ljudske). U 5. stihu se kaže da je Bog sa pravednicima. Dakle, postoje bezumnici koji ne tvore dobro i pravednici koji se drže zapovesti. To se odlično vidi u 53:5, jer govori o neprijateljima Davida (i Izraela).
51:5 – Gle, u bezakonju rodih se / Gle, grešan sam rođen (*Ako u čoveku ima dobra koje nije Bog sam, kako se onda beba rađa grešna?)
Ovaj stih se isto tako može prevesti ovako: “U grehu sam načinjen i u grehu me je začela moja majka.” Pročitaj šta piše pred početak ovog psalma. Ovo nije teološki traktat o grešnoj prirodi čoveka, već tužna pesma pokajanja, gde se koriste hiperbole. Velika je greška kad se ne uzima u obzir situacija u kojoj je pisan neki odeljak, kao i vrsta spisa u kojoj se ti stihovi nalaze. Opet bih te podsetio na Jova 31:18.
„Grešan sam rođen“. Mislim da ovo nije dovoljno precizan prevod. Hebrejska reč koja se ovde koristi je „beavon“, što doslovno znači u grehu. Pogledaj 1. Moj 19:15 - „da ne bi poginuo u grehu (zbog greha) ovog grada“ Ovde se, pre svega, ne misli da je sam Lot bio grešan, već da se nalazio „u sred greha“. Vrlo je moguće da je to i značenje ovog stiha, jer je David rođen u svetu greha, gde su rđavi ljudi u većini.
Drugi važan izraz se jasno odnosi na njegovu majku,koja je isto tako podložna grehu. David je tužan jer je zgrešio i lamentira nad svetom u kom ima greha, slično kao i Solomon kasnije.
Vrlo je moguće da se ove reči figurativno stavljuju u usta deteta koje je dobio sa Vitsavejom. Kako god, ovim stihom se uopšte ne kaže da je dete samo po sebi grešno, već se kaže da je majka ta koja ga u grehu rodi. To je kao kada bi neka žena rekla da ju je muž prebio kad je bio pijan, ili da dete kaže da ga je otac istukao u besu. Naravno, niko neće shvatiti da se pijanstvo i bes odnose na ženu ili dete, već na onog ko im to čini.
Nigde u Bibliji nemamo stih da se Adamov greh prenosi,već samo fizička smrt. Nigde se na kaže da je Adam posle pada imao potpuno zlu i iskvarenu prirodu, koja se prenosi poput kletve. Takvih odeljaka u Bibliji nema! Sada imamo moć da poznajemo i dobro i zlo i da izaberemo, što nije bio slučaj pre isterivanja iz Edena. Ovu ideju koju ti zastupaš, kao što sam već rekao, je razvio Avgustin u raspravi sa pelagijancima, i njegovi zaključci su kroz srednji vek stigli in toto do Kalvina, koji ih je u tom obliku preneo dalje.
Mnogo stihova Biblije bi moralo da pokaže tri stvari: da je Bog stvorio čoveka moralno savršenim, da je greh onemogućio Adama da sluša Boga i da se ta osobina prenosi na potomke.
Ono što nam Biblija jasno govori je da sinovi neće nositi grehe svojih očeva (Jezek 18:20), da se ljudska grešnost i sklonost ka zlu pojavljuje u mladosti, a ne pri rođenju. Čak i NZ uči da bismo trebali da budemo kao deca! Duh koji dobijamo od Gospoda pri rođenju je čist, jer dolazi od Onoga ko je čist, a ne od naših roditelja. Deca imaju sirove emocije, i zato su često preiskrena i sklona krajnostima – krajnjoj čistoti i dobroti, ali i znaju da budu jako gruba i zla.
51:10-12 Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav obnovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svog, i Svetog Duha svog nemoj uzeti od mene. Vrati mi radost spasenja svog, i duh postojan obnovi u meni. (*Ovo što je iskošeno je deo 12. stiha čiji se prevodi dosta razlikuju jedan od drugog i od originala. Ali, šta god da uzmeš, jedna je poruka – neko ko nema ovakvo srce i ovakav duh, traži to od Boga, a ne pokušava da se sam za to izbori, trudeći se da drži Toru.)
Opet te ovaj stih odaje da postupaš poput ptice koja seokomi na plen, uzme ga i odleti. Poznata ti je situacija sa Davidom i Vitsavejom. Ono što je tako očigledno, što je više nego jasno je da David moli da ga Bog ne odbaci sad kad je zgrešio, već da ga vrati na put pravde.
58:3 (*može i ceo psalam)- Zli su izopačeni od utrobe majčine...
Klasika. Opet se govori o grupi ljudi, o Davidovim neprijateljima, a ne ljudskom rodu, ali ti vadiš stih i tumačiš ga kako hoćeš.
86:11 – Gospode, pouči me putu svome. Hodiću u istini tvojoj. Daj mi srce nepodeljeno, da bi se bojalo imena tvoga.
David traži da mu Bog pomogne da ne odstupi od Tore.
143:1-2 - Gospode, usliši molitvu moju, primi moljenje moje po istini svojoj, usliši me po pravdi svojoj. I ne idi na sud sa slugom svojim, jer se neće opravdati pred Tobom niko živ. (*Kako to da se ne možemo opravdati, a možemo sami da držimo Toru?)
Psalm 146:8 – Bog voli pravednike. Pravilniji prevod stiha koji si citirala je „niko živ ne može pravedan pred tobom biti“. Čekaj, ako niko nije pravedan, kako onda Bog voli pravednike? Ispada da Bog voli kategoriju koja ne postoji… Ili će biti da koncept ljudske pravednosti kako ga ti shvataš nije istovetan onome o kom Bog govori u Tanahu.
Bog prašta čoveku i milostiv je. Šta je Noju rečeno – “jer sam video da si pravedan među ovim naraštajem” (7:1 i 6:9). Njegova pravednost se upoređuje sa pravednošću njegove generacije. Isto tako, čovek nikada ne može da dostigne savršene Gospodnje puteve i standarde. Uzimajući u obzir ljudska ograničenja i upoređujući ga sa drugim ljudima, pojedinac može biti nazvan “pravednim”. Stoga, njegova pravednost je uslovna, a ne apsolutna.
Još jedna stvar. Ključna reč u 143:2 bi možda tačnije značila da se niko neće opravdati, a ne da niko nije pravedan. Opravdati u smislu da niko ne može da se svađa sa Bogom, da mu kaže da ta i ta zapovest nije dobra, da je ovde Bog pogrešio i sl. To je poenta,a ne da niko ne može biti pravedan pred Bogom. Na stotine mesta vidimo da Bog naziva ljude pravednima.
Priče
20:6 - Najvišel judi hvali se svojom dobrotom; ali ko će naći čoveka istinitog?
A ko kaže da ne postoji nijedan veran čovek? Osnovni smisao ove poslovice je da pokaže da hvalisavost ne vredi ništa, već vernost Bogu, što je uvek bila retka, ali i najvažnija osobina za čoveka.
20:9 - Ko može reći: „Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svog?“
Nijedan čovek to ne može učiniti. Ali čovek može biti pravedan, a pravednost ne podrazumeva savršenstvo i to jedna od jako važnih novina koje Pavle i ekipa uvode. Dva stiha pre toga piše – „Pravednik (cadik) živi besprekorno.“ Pravednost je dinamična. (Psl 84:7), a pravedni stalno napreduju kroz svoja pravedna dela. „Ali staza je pravednikova kao blistava svetlost koja sve jače svetli dok ne bude potpuni dan“ (Priče 4:18). Već iz ovih par stihova možeš videtida je pravednost u Božijim očima nešto ostvarljivo „samo“ vernošću koja se vidi kroz tvorenje zapovesti, i da se tu NZ i Tanah razlikuju, ali detaljnije o tome kasnije.
22:15 - Bezumlje je privezano detetu na srce.
Bezumlje, tj. ludost, kako glasi tačniji prevod ove reči, se koristi samo u ovoj knjizi. Ako pogledaš ostala mesta gde se ova reč koristi, videćeš da se ludost vezuje za neke konkretne osobine, poput nestrpljivosti, lakomislenosti, lajavosti... A kakva su deca? Zar često nisu nerazumna? U nastavku stiha koji nisi citirala vidimo lek za to – disciplina, nema nikakvog govora o ideji da smo svi zli, niti da tu ludost uklanja Mesija. Na kraju krajeva, ne piše od rođenja, već od mladosti.
Propovednik 7:20 - Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši. (*Obrati pažnju na boldovano u stihu ispod)
U Tanahu, greh nije nešto što smo nasledili padom naših praroditelja, već je stav da „nema čoveka koji tvori samo dobro i ne greši“ (imaš i 1. Car 8:46). Ovaj stih bi podržavao tvoj stav da se rečenica završava posle reči „zemlji“. Ipak, to nije slučaj i vidimo da je ovo rečenica kojom se tvrdi da pravedni POSTOJE, ali da čak i oni greše. A to i jeste jedna od glavnih tema ove knjige. Okreni-obrni, svako ponekad padne, što zna biti i jako bolno, sa ozbiljnim posledicama, a često takvo stanje prati i osećaj da smo glupavo postupili, bez razmišljanja, i upravo je to jedna od misli koje se Solomonu motaju po glavi dok piše ove stihove.
Zato mu zaključak i jeste:
Prop 12:13-14: „Boj se istinitog Boga i drži se njegovih zapovesti. Jer to je sva dužnost čoveku. Jer će istiniti Bog doneti sud o svakom delu i o svemu što je skriveno i reći će da li je ono dobro ili zlo.“
Jeremija 9:24 - Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.
Jasno, Bog je taj koji sve kontroliše i svaka dobra pomisao je od njega. Na nama je da li ćemo da poslušamo Njegov glas ili da se oglušimo o njega.
Svim navedenim stihovima se mogu dodati i oni koji su posredni dokaz. Kada se god pominje da ljudi slušaju svoje srce i idu za mislima svog srca, uvek je to u kontekstu odvajanja od Boga i neposlušnosti Bogu.
Svoj stav o tome da „treba slušati svoje srce“, kao što vele mnogi pevači i glumci, sam već rekao.
Ako je Bog poslao u čoveka u svet gde od njega traži da voli dobrotu i da je čini, zašto bi nas tako opteretio i stavio nam na pleća teret prvobitnog greha na putu ka dobru? Ako čovek deluje samo pod direktnim vođstvom Boga, kako onda Bog može da mu sudi i da ga nagradi ili kazni? „Kada bi im srce uvek bilo takvo da se mene boje i da izvršavaju sve moje zapovesti! Tada bi bilo dobro i njima i njihovim sinovima doveka.“ (5. Moj 5:29)
5. Mojs. 30:6 - I obrezaće Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce semena tvog, da bi ljubio Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje, da budeš živ. (*Bog mora da promeni naše srce kako bismo mogli da Ga volimo i da uopšte možemo da budemo živi.)
Toliko si citirala stihova iz Jeremije, a nisi primetila 4:4 – „Obrežite se Bogu, obrežite srce svoje narode Judin i stanovnici Jerusalima....“
Jedan stih iz Božije perspektive, jedan iz naše ljudske. Naravno da je svako dobro od Boga, ali mi sami biramo da li ćemo slušati Boga ili ne, that's the catch ;). Kad slušamo Boga, „odrešujemo mu ruke“ da može još bolje da nas uči pravednosti.
Znam da sam dosadan, ali opet čitaš selekciono. Kontekst ovog stiha je pokajanje i obnova Izraela, kada će Bog ispisati Zavet na srca svih ljudi, kada više neće biti potrebe da druge učimo o tome ko je Bog (Jeremija 31).
Reč koja se koristi za srce nije ista u svim primerima koje koristiš. Više je reči koje se koriste da označe taj tako širok pojam u Bibliji, koji se pojavljuje mnogo stotina puta. Npr, reč „leb“ se pojavljuje u raznim oblicima 593 puta i prevodi se na najrazličitije načine.
1. Carevima 3:9 - Daj dakle sluzi svom srce razumno da može suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro izlo. Jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom? (*Ovo kaže Solomon. Ako je dovoljno da Solomon samo čita i u svojoj sili drži Toru, zašto traži od Boga srce razumno da može da raspoznaje dobro i zlo? Kad smo već kod Solomona, kako to da je posle toliko iskustva na Božjem putu sa tog puta skrenuo, ako je bio dobar po svojoj prirodi?)
Opet je problem što sve posmatraš iz Pavlove perspektive i zato su ti takve stvari čudne i neshvatljive. PRAVEDNOST NE PODRAZUMEVA SAVRŠENO DRŽANJE TORE, VEĆ ODNOS PREMA BOGU! To što neko zgreši ne znači da ima faličnu prirodu, već da nije Bog, nego stvorenje koje pada i ustaje.
Jeremija 32:37-40; Jezekilj 36:24-32 – Na ovo sam već delom odgovorio, ali sad ću dodati još da se ovde govori o mesijanskom dobu, kad će SVAKO znati za Boga, i to nema veze sa odnosom prema Zavetu i Izraelu, kao što impliciraš, ali, dobro, to i ne čudi, jer ti je koncept Mesije i mesijanskog doba o kojem proroci uče nepoznat.
Isaija 6:5 - I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima. (*Ako Isaija drži Toru, a to je očigledno pošto ga Bog šalje kao proroka, zašto o sebi govori kaoo čoveku nečistih usana kad je video Boga? Da li to Isaija zagovara „Total Depravity“, s obzirom da sebe smatra nečistim? Da li i pravedni Jov zagovara „Total Depravity“ kada kaže za sebe da je ništavan pošto je video Boga (40:3-4 i 42:5-6))
Stvarno se nekad začudim kako ne uzmeš u obzir zašto je uopšte rečeno to što je rečeno. Da li se Isaija tu bavi pitanjem da lije svaki čovek rođen grešan, ili je možda doživeo stres i strah, što mu je Bog ukazao takvu čast. Čovek zna da se oseti niskim kad vidi drugog izuzetnog čoveka, a zamisli tek kad vidi Boga u slavi! Šta si očekivala da će reći? „Ma, video sam i bolje?“ Nego šta nego je nečistih usana, kao i svi mi ostali, u odnosu na čistotu i slavu Božiju.
Iznova i iznova, slećeš u odeljke, zanemaruješ kontekst, i što je najvažnije – ideš unazad, jer potvrdu za stavove koje si već stekla pokušavaš pronaći u Tanahu.
Ti se možeš ljutiti ili ne, ali učenje o ovoj temi, koje ti zastupaš, je čist kalvinizam. Uzmi pogledaj šta je Kalvin pisao o tim temama i videćeš da si tu ideju pokupila od njega. Mnogi hrišćani odbacuju ideju o prvobitnom grehu, jer nije biblijska. Ne bih ulazio u to da li ovako nešto uči i NZ, ali takvim idejama nema mesta u Tanahu i taj koncept je judaizmu jako stran.
Kad Tora nije opterećenje i kad je tako lako i jednostavno držati Toru, zašto Bog kaže da nema nijednog pravednog na zemlji (Propovednik 7:20 i Mihej 7:2) i da nema nijednog koji tvori dobro (Psalmi 14:2-3, 53:2-3) i da se Boga niko ne drži (Isaija 64:7)? Ako dobro živi u ljudima i bez Boga, i ako je lako držati Toru, kako to da su svi ljudi otpali od Boga?
Da sam pravoslavac, sad bih se prekrstio i levom i desnom. Šta je sledeće, reći ćeš da nema Boga, jer tako piše u jednom psalmu? Zapazi da ništa od ovoga nije rekao Bog, već ljudi i to u određenom kontekstu koji nema veze sa time da je teško da se drži Tora. Primere iz Propovednika i Psalama sam već objasnio, za Miheja mislim stvarno da nije potrebno objašnjenje, ali hajde. „Veran čovek je nestao sa zemlje (znači da ga je bilo pre) i među ljudima nema čestitog čoveka. Svi vrebaju da proliju krv. Svako mrežom lovi svog brata“.
Evo, molim te da mi objasniš kako je moguće da se ovaj stih primeni na celo čovečanstvo od Adama pa na ovamo? Ako je već tako,onda pretpostavaljam da će mi biti potrebna mreža, a i tebi :). Šalu na stranu,stvarno sam začuđen da tako naivno pristupaš tekstu. Nemoj zbog želje da meni dokažešda nisam u pravu i želje da odbraniš ono što smatraš istinom potežeš ovakve argumente, hrišćanstvo ima i mnogo ozbiljnije adute.
Isaija 64:7 – Već sam rekao o ovom stihu dosta,ali da kažem još nešto. Je l' potrebno da citiram uopšte stotine stihova koji govoreo osobama koje se drže Boga? Ili da samo kratko kažem da je ovaj stih deo odeljka koji govori o jednom zasebnom delu istorije, bilo da se ponavlja tokom istorije ili ne?
Zašto Bog preko Isusa Navinovog (24:19) kaže celom narodu da oni ne mogu služiti Gospodu? Isus Navinov kaže da je Bog svet i da zahteva da se odanost iskazuje isključivo njemu, tj. da se drži Tora. Ako Tora nije opterećenje, onda će je narod lako držati,a vidimo da Bog poručuje potpuno suprotno. Bog je pred ulazak u Obećanu zemlju Jevrejima preko Mojsija jasno poručio da zna da će se pokvariti (5.Mojs 31:24-29). Zašto, ako je Tora bila laka za držanje?
Zašto Bog tom istom Isusu Navinu onda kaže kako treba da bude slobodan i hrabar i da drži sve u Tori i da će tada biti slobodan i sretan, ako je to bila nemoguća misija? Ispada onda da ga je Bog obmanuo, da ne kažem da se zavitlavao sa njim.
Isus Navin - 1:6 Budi slobodan i hrabar, jer ćeš ti predati tome narodu u nasledstvo zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati.
1:7 Samo budi slobodan i hrabar da držiš i tvoriš sve po zakonu koji ti je zapovedio Mojsije sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalevo, da bi napredovao kuda god pođeš.
1:8 Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovoga zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putovima svojim i tada ćeš napredovati.
1:9 Nisam li ti zapovedio: budi slobodan i hrabar? Ne boj se i ne plaši se; jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš.
5. Moj 30:11 Jer zapovest ova koju ti ja zapovedam danas niti je visoko ni daleko od tebe;
30:12 Nije na nebu, da rečeš: ko će nam se popeti na nebo da nam je skine i kaže nam je, da bismo je tvorili?
30:13 Niti je preko mora, da rečeš: ko će nam otići preko mora, da nam je donese i kaže nam je, da bismo je tvorili?
30:14 Nego ti je vrlo blizu ova reč, u ustima tvojima iu srcu tvojem, da bi je tvorio.
Bog sam kaže da je lako držati Toru, nema tu priče.
Psl 19:7 Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.
Ceo 119. psalm
Tora nije opterećenje. Zato i ne možeš da nađeš nijedan stih u Tanahu gde se to tvrdi, već iskrivljuješ tekst da bi se uklopilo u teološke ideje Pavla i ostalih.
Što se tiče konkretno ove situacije iz Isusa Navina, stvar je jasna i prosta. Od 14. stiha 24. glave, Bog preko Isusa Navina nudi Izraelcima da izaberu kome hoće da služe. Dakle, obraća se toj generaciji, koja je kao i prethodna, pravila toliko problema. Jasno im kaže da takvi kakvi su sada ne mogu služiti Bogu,jer su im još uvek u glavi idoli i lažni bogovi. Narod to odbacuje i tvrdi da će biti uz Boga, i tu se još jednom potvrđuje Zavet. Pogledaj šta im kaže u 23. stihu– „Zato sada uklonite tuđe bogove među vama...“ Eto objašnjenja zašto ne mogu služiti Bogu. Uviđaš li koliko je razumno i logično da se Isus Navin obraća tim ljudima tamo (gle čuda), a da mu ni na kraj pameti nije da priča o tome da su svi ljudi rođeni grešni i da implicira da nema smisla držati Zavet, kad će ga i onako upropastiti,jer im priroda ne da budu pravedni?
Na koji način ti misliš da držiš Toru, ako to nije uspelo pripadnicima Božjeg naroda koji su uživo gledali Božju slavu u Hramu?
Ko kaže da Isus Navinu, Jezekiji, Davidu i mnogim drugima nije uspelo da drže Toru? Stara priča – držanje Tore nije jednako i nepogrešivost, već je reč o odnosu prema Bogu, o odnosu poštovanja. Da se meri na kantar, Saul bi bio pravedan, David ne.
Štaviše, čak i da nisu uspeli, Bog nas poziva da je držimo i kaže da je to milina i nešto najdivnije.
Hrišćanstvo ne uči da ako si slučajno pogrešio – gotov si, pa samim tim ja to ne zastupam.
Preskočila si pitanje. Pravednost =/= savršenstvo,to je ono što sam rekao u ovoj rečenici. Cela ideja hrišćanstva je da nam je Mesija potreban zato što ne možemo da budemo pravedni i ono što mene zanima je gde je takva ideja u Tanahu?
Jezekilj 33:13 - Kad kažem pravedniku da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju pa učini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neće spomenuti, nego će poginuti zbog nepravde svoje koju učini. Pogledaj i 14. i 15.stih. Nije bitno šta će čovek konkretno uraditi. Bitno je da li je to pravedno ili nepravedno u Božjim očima.
Netačno.
Pogledaj stih pre toga.
„Onog dana kad sagreši, pravednika neće izbaviti pravednost njegova, niti će onaj koji je zao stradati zbog svoje zloće onog dana kad se odvrati od svoje zloće, kao što ni pravednik neće ostati živ zbog svoje pravednosti onog dana kada sagreši (doslovno ovo sagreši znači u dan njegove pobune; u dan kad bunotovnički prestup počini).
To ne znači da je prekršaj bilo koje stvari isto kao i da si ubio i silovao nekoga. To samo znači da Bog nikome ne gleda kroz prste, i ako 20 godina živiš pravdno i onda najednom odlučiš da siluješ i ubijaš, to ne znači da imaš bilo kakve olakšavajuće okolnosti. Jer, ako si na kraju odlučio da činiš zlo, važiće i za tebe Zakon kao i za sve druge.
Poreklo ovakvih ideja
Kao što smo mogli videti, praktično svaka tvrdnja pristalica teorije o Total Depravity, vrlo lako se obara prostim čitanjem celog odeljka ili poglavlja. Stoga i ne čudi što dobar deo hrišćana ne deli ove stavove. No, pitanje i dalje stoji: ko je onaj koji je pokrenuo ovakav način razmišljanja? Ko je rodonačelnik ovakvih ideja u hrišćanstvu?
To može biti samo jedna osoba – osnivač hrišćanstva, apostol Pavle. Pročitajmo šta kaže u svojoj poslanici Rimljanima 3:9-18:
„Kao što je napisano: „Nema pravednog čoveka, nema nijednog. Nema nikog ko je razborit, nema nikog da traži Boga. Svi su zastranili, svi su oni bezvredni, nema nikoga ko čini dobro, nema nijednog. (Psa 14:1-3) Grlo im je grob otvoren, varaju svojim jezikom. (Psa 5:9). Zmijski otrov im je iza usana. (Psa 140:3). I usta su im puna proklinjanja i gorčine. (10:7) Noge su im brze da proliju krv. (Psl 1:16) Propast i beda na njihovim su putevima i nisu upoznali put mira. Straha od Boga nema pred očima njihovim. (Isa 59:7-8)“
Neke od stihova koji su citirani smo već analizirali. Čitaocima ostavljamo da provere u kom su kontekstu dati ostali odeljci.
Nakon toga, Pavle u 20. stihu zaključuje:
„Zato zbog vršenja dela propisanim zakonom nijedan čovek neće biti proglašen pravednim pred Bogom, jer smo preko zakona jasno shvatili šta je greh“
Ova izjava ne samo da je kontradiktorna celoj Tori i Tanahu (možda i najdirektnije u slučaju 5. Moj 6:25), ona predstavlja problem i iz ugla samog NZ. Naime, Luka 1:6 kaže:
„Oboje (Jovanovi roditelji) su bili pravedni pred Bogom jer su živeli besprekorno po svim Božijim zapovestima i zakonima.“
Ima li istine u tvrdnji da je Pavle potpuno izopačio izvorno hrišćansko učenje, grupe okupljene oko Jakova? Stihovi kao što su ovi sigurno idu u prilog toj teoriji.
Na koncu…
Sve u svemu, potrebno je čitati Tanah, gledati šta kaže hebrejski original i prilagođavati se istini, a ne obrnuto. Možda i najjednostavniji odgovor na pitanje kojim smo se bavili u ovom tekstu, daje sam Bog, odmah posle situacije sa Adamom i Evom. 1. Moj 4:6-7 kaže:
„Tada JHVH reče Kainu: Zašto si se razgnevio i zašto ti je lice namršteno? Ako počneš činiti dobro, zar mi nećeš biti mio? Ali, ako ne budeš činio dobro,greh vreba na vratima i mami te. A ti, hoćeš li ga nadvladati?“
https://www.facebook.com/notes/nikola-jelacic/razgovori-sa-hri%C5%A1%C4%87ankom-ima-li-u-ljudima-dobra/934179586593733
Нема коментара:
Постави коментар